Na zdravlje očiju često ne obraćamo dovoljno pažnje, sve dok ne osetimo promene u vidu. Međutim, povišen očni pritisak je problem koji se ne sme zanemariti. Iako simptomi povišenog očnog pritiska mogu biti suptilni ili čak neprimetni u početku, ignorisanje ovog problema može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući trajan gubitak vida.
Saznaj više o tome koji su simptomi povisenog očnog pritiska i kako ga prepoznati. Takodje, merenje i lečenje povišenog očnog pritiska su objašnjeni u nastavku teksta.
Sadržaj:
Šta je očni pritisak i koje su normalne vrednosti?
Očni pritisak, ili intraokularni pritisak (IOP), odnosi se na pritisak koji vrši tečnost – očna vodica na zidove očne jabučice. Vrednosti normalnog očnog pritiska kreću se između 10 i 21 mmHg (milimetara žive). Kada pritisak pređe ovu granicu, može doći do oštećenja očnog živca, a posledično i do gubitka vida.
Važno je napomenuti da povišen očni pritisak sam po sebi nije bolest, već faktor rizika koji može dovesti do većih problema ukoliko se ne prati i ne leči.
Povišen očni pritisak – simptomi
Povišen očni pritisak može biti podmukao, jer često ne izaziva simptome dok ne dođe do značajnog oštećenja očnog živca. Međutim, u nekim slučajevima, određeni simptomi mogu ukazivati na problem:
- Zamagljen vid
- Bol u oku
- Crvenilo oka
- Glavobolje
- Oreoli oko svetla
- Poteškoće sa noćnim vidom
Važno je naglasiti da ovi simptomi mogu ukazivati i na druge probleme sa očima, pa je vrlo važno da se obratiš oftalmologu ili optometristi ukoliko primetiš bilo koji od njih.
Merenje očnog pritiska
Očni pritisak se najčešće meri metodom koja se zove tonometrija, a najčešća je aplanaciona tonometrija. Proces izgleda ovako:
Oftalmolog prvo ukapava anestetik u oko kako bi se izbegla bilo kakva nelagodnost. Ove kapi deluju brzo i omogućavaju bezbolno merenje. Pored anestetika, u oko se ukapava i fluoresceinska boja kako bi se obojio suzni film. Nakon što anestetik počne da deluje, lekar koristi mali uređaj koji se naziva tonometar i nežno dodiruje površinu oka. Tonometar meri pritisak koji je potreban da se lagano “spljošti” mali deo rožnjače. Postupak traje svega nekoliko sekundi po oku, a rezultat merenja je izuzetno precizan.
Pored aplanacione tonometrije, postoje i druge metode koje se ponekad koriste:
- Tonometrija pomoću vazdušnog pritiska (beskontaktna ili air-puff tonometrija)
- Digitalna tonometrija
Povišen očni pritisak i glaukom
Glaukom i povišen očni pritisak su usko povezani, ali nisu isto stanje. Povišen očni pritisak je simptom koji znači da je pritisak unutar oka viši od normalnog, dok je glaukom bolest koja oštećuje vidni nerv i može dovesti do trajnog gubitka vida.
Visok očni pritisak povećava rizik za razvoj glaukoma, ali ne znači da će svaki slučaj povišenog pritiska dovesti do ove bolesti. Neki ljudi sa povišenim pritiskom nikada ne razviju glaukom, dok drugi mogu razviti glaukom čak i sa normalnim pritiskom.
Lečenje povišenog očnog pritiska
Očni pritisak se može uspešno kontrolisati različitim metodama. Evo kako se obično tretira:
1. Kapi za oči: Najčešće korišćena terapija su kapi koje pomažu u smanjenju pritiska. Različite vrste mogu smanjiti proizvodnju očne vodice ili povećati odliv tečnosti iz oka.
2. Hirurške opcije: Postoje različite hirurške metode za kontrolu povišenog očnog pritiska, od laserskih metoda do klasične operacije glaukoma (trabekulektomija).
3. Prirodne metode: Ne postoje naučno potvrđene prirodne metode za regulisanje očnog pritiska! Ako osetiš simptome i posumnjaš na povišen očni pritisak, obrati se svom lekaru koji će ti nakon detaljne dijagnostike propisati odgovarajuću terapiju.
Rezime
Povišen očni pritisak često ne pokazuje očigledne simptome, ali može značajno uticati na zdravlje tvojih očiju. Pravovremenim praćenjem i lečenjem moguće je kontrolisati ovaj problem i smanjiti rizik od ozbiljnijih stanja, poput glaukoma. Zakaži pregled i održavaj zdravlje očiju kroz redovne provere.
