Daltonizam ili “slepilo za boje” pogađa otprilike 8% muškaraca i 0,5% žena širom sveta. Ovaj poremećaj vida može značajno uticati na svakodnevni život, od vožnje automobila do izbora odeće. Iako su mnogi čuli za daltonizam, malo ko zaista razume šta to zapravo podrazumeva.
U ovom tekstu ćemo istražiti šta je daltonizam i kako se nasleđuje, koji test se koristi za otkrivanje ovog stanja i uporedićemo kako vide osobe sa daltonizmom.
Sadržaj:
Šta je daltonizam?
Daltonizam je nasledni poremećaj vida koji se karakteriše otežanim raspoznavanjem određenih boja. Naziv je dobio po engleskom hemičaru Džonu Daltonu koji je i sam imao ovaj poremećaj vida. Kada govorimo o daltonizmu, najčešće mislimo na poteškoće u raspoznavanju crvene i zelene boje.
Jedan od najčešćih mitova je da daltonisti vide svet crno-belo. To je tačno samo za vrlo retke slučajeve. Većina jednostavno ima poteškoća sa razlikovanjem određenih boja – i dalje vide boje, samo na drugačiji način.
Daltonizam - nasleđivanje i genetika
Daltonizam se najčešće prenosi sa roditelja na dete, i to putem X-hromozoma. Razlog zašto je mnogo češći kod muškaraca nego kod žena je taj što muškarci imaju samo jedan X-hromozom (XY), dok žene imaju dva (XX). Kod muškaraca nema rezervnog X-hromozoma, pa ako imaju defektni gen, oni će biti daltonisti.
Pored naslednog daltonizma, postoje i stečeni oblici koji mogu nastati zbog oštećenja očnog živca, mrežnjače ili mozga, usled bolesti poput dijabetesa ili multiple skleroze.
Zašto dolazi do otežanog razlikovanja boja?
Da bismo bolje shvatili kako nastaje daltonizam, trebamo se prvo upoznati sa anatomijom oka. U ljudskom oku, tačnije na njegovom zadnjem delu – mrežnjači, postoje tri vrste fotoreceptorskih ćelija koje se zovu čepići. Svaka vrsta čepića osetljiva je na različitu talasnu dužinu svetlosti: crvenu, zelenu i plavu svetlost. Kada jedan ili više tipova čepića ne funkcionišu pravilno ili ih nema, dolazi do problema u prepoznavanju boja.
Vrste daltonizma ili “slepila za boje”
Ovaj poremećaj vida za boje se može podeliti u nekoliko tipova, u zavisnosti od toga koja vrsta čepića je oštećena ili nedostaje.
- Protanopija i protanomalija: Otežano prepoznavanje crvene boje. Protanomalija je blaži oblik gde receptori za crvenu boju ne funkcionišu pravilno, dok je protanopija ozbiljniji oblik gde crveni čepići potpuno nedostaju.
- Deuteranomalija i deuteranopija: Smanjena osetljivost za zelenu boju. Kod deuteranomalije zeleni čepići ne rade kako treba, dok je deuteranopija oblik gde zelenih fotoreceptora nema na mrežnjači.
- Tritanomalija i tritanopija: Kod ovog oblika je smanjena osetljivost za plavu boju. Tritanomalija je lakši oblik gde čepići postoje ali ne funkcionišu pravilno, a kod tritanopije oni uopšte ne postoje.
- Ahromatopsija: Potpuni nedostatak sposobnosti prepoznavanja boja, gde osoba vidi svet samo u nijansama sive. Ovo je izuzetno redak oblik daltonizma.
Test za daltonizam
Testiranje vida za boje (kolornog vida) je veoma jednostavno i često se radi u okviru rutinskog pregleda vida kod oftalmologa ili optometriste.
Najpoznatiji je Ishihara test, koji koristi niz tačkica u različitim bojama da otkrije koje boje osoba ne može da prepozna. Ishiharine pseudoizohromatske tablice sadrže brojeve ili oblike skrivene u obojenim tačkicama i, ako osoba ne može da vidi brojeve ili oblike, to može ukazivati na daltonizam. Ishiharine tablice su posebno efikasne za otkrivanje crveno-zelenog defekta, a manje su pouzdane za otkrivanje tritanopije.
Postoje i drugi testovi koji se ređe koriste, poput Farnsworth testa sa 100 boja ili Nagel-ovog anomaloskopa.
Kako daltonisti vide boje
- Osobama sa deuteranopijom, boje poput crvene, narandžaste i žute izgledaju zelenije ili čak smeđe. Na primer, osoba sa deuteranopijom može imati poteškoća da razlikuje zrele crvene trešnje od zelenih listova na drvetu, jer oba mogu izgledati smeđe ili bež. Takođe im je teško da razlikuju ljubičastu od plave.
-
- Kod protanopije, osobe vide crvenu boju kao crnu. Crveni ruž za usne može izgledati smeđe ili tamno, što može otežati izbor odgovarajuće nijanse. Ljubičasta boja može izgledati plavo, jer crvena komponenta nije prepoznata.
-
- Osobe sa tritanopijom će videti plavu boju kao zelenu. Na primer, plava voda u bazenu može izgledati zelena, što može promeniti percepciju čistoće ili privlačnosti bazena. Takođe će videti žutu boju kao ljubičastu ili svetlosivu.
-
- U slučaju ahromatopsije, svet se vidi samo u nijansama sive, kao crno-bela fotografija, što otežava razlikovanje bilo koje boje u svakodnevnim situacijama.
Lečenje daltonizma
Trenutno ne postoji lek za daltonizam, ali postoje različiti načini da se olakša svakodnevno funkcionisanje. Na primer, naočare sa filterima koji poboljšavaju kontrast između boja mogu biti od velikog značaja. Aplikacije za pametne telefone koje prepoznaju i imenuju boje takođe mogu biti od pomoći, a postoje i programi za računare koji prilagođavaju boje na ekranu kako bi bile bolje vidljive daltonistima.
Zaključak
Daltonizam, uprkos tome što može biti izazovan, nije prepreka za vođenje ispunjenog i produktivnog života. Razumevanje ovog poremećaja i načina na koji utiče na vid omogućava bolje prilagođavanje i pružanje podrške osobama koje ga imaju.
Ne zaboravi da zakažeš redovan pregled i osiguraš pravovremeno otkrivanje bilo kakvih problema sa vidom!
