Zamisli da svet koji vidiš postaje postepeno mutniji, kao da gledaš kroz zamagljeno staklo. To može biti stvarnost za milione ljudi širom sveta zbog jednog čestog stanja očiju – katarakte.
Katarakta je poput magle koja se polako razvija nad tvojim vidom, ali razumevanje ovog stanja, ove zamagljene slike, njenih uzroka i dostupnih tretmana može značajno promeniti perspektivu. U ovom tekstu otkrij sve što treba da znaš!
Sadržaj:
Šta je katarakta?
Katarakta je progresivno oboljenje koje se ispoljava kao “magla” koja se formira unutar prirodnog sočiva oka, čineći vid zamućenim i nejasnim.
Sočivo, inače prozirna struktura koja se nalazi u oku, omogućava da se svetlost fokusira na mrežnjaču kako bi se formirala jasna slika. Međutim, formiranjem katarakte, sočivo postaje zamućeno i gubi svoju prozirnost, samim tim nastaje postepeno slabiji i mutniji vid.
Ova promena može biti rezultat različitih faktora i obično se razvija postepeno tokom vremena, a njeni simptomi mogu varirati od blagog zamućenja vida do značajnog ometanja svakodnevnih aktivnosti.
Kada se javlja katarakta?
Katarakta se obično javlja kao rezultat prirodnih procesa starenja očiju. Uglavnom se javlja kod ljudi starijih od 60 godina, ali ponekad može da se primeti i kod mlađih, posebno ako postoje određeni faktori rizika. Katarakta nema neko “pravilo” da li zahvata jedno ili oba oka istovremeno, ali statistički, najčešće zamućenje počinje prvo na jednom, a zatim ubrzo i na drugom oku.
Zašto nastaje katarakta?
Jedan od ključnih procesa koji doprinosi stvaranju katarakte jeste nakupljanje proteina u određenim delovima očnog sočiva. Ovaj proces napreduje i vremenom sve više ometa normalan protok svetlosti i stvara probleme u fokusiranju slike na mrežnjači, što rezultira zamagljenim vidom.
Pored starenja, postoji nekoliko faktora koji mogu ubrzati razvoj katarakte. UV zračenje, poput sunčeve svetlosti, može doprineti oštećenju sočiva, pogotovo ako oči nisu zaštićene adekvatnim naočarima. Takođe, pušenje, nezdrava ishrana, određene bolesti (poput dijabetesa) i genetska predispozicija mogu povećati rizik od pojave katarakte.
Vrste katarakte
- Nuklearna katarakta je najčešći oblik katarakte. Ona se formira u centru sočiva oka, postepeno se pogoršavajući i smanjujući oštrinu vida.
- Kortikalna katarakta obično nastaje blizu ivice sočiva i raste prema njegovom centru, i izgledom podseća na žbice na točku bicikla. Ona uzrokuje veću osetljivost na svetlost, a posebno otežava vožnju noću.
- Kongenitalna katarakta je zamućenje sočiva koje je prisutno na rođenju u jednom ili oba oka. Ukoliko se ne leči na vreme, kongenitalna katarakta može dovesti do nastanka slabovidosti ili ambliopije na zahvaćenom oku.
- Traumatska katarakta nastaje usled povrede oka i često po obliku podseća na latice cveta ili “rozete”.
- Posteriorno-subkapsularna katarakta nastaje na zadnjoj površini sočiva. Obično se razvija brže od ostalih tipova, a simptomi podrazumevaju loš vid pri jakoj svetlosti i lošu percepciju boja.
- Sekundarna katarakta nije zapravo prava katarakta, već stanje koje nastaje nakon operacije katarakte, gde kapsula koja sadrži novo, veštačko sočivo, počne da stvara nove ćelije.
Simptomi katarakte
Simptomi katarakte obično se razvijaju postepeno i mogu varirati u zavisnosti od vrste katarakte i njenog stadijuma. Neki od najčešćih simptoma uključuju:
- Zamagljen vid ili vid koji se čini kao da gledamo kroz mutno staklo.
- Poteškoće u noćnom viđenju ili povećana osetljivost na svetlost.
- Nagle promene u vidu, najčešće prvo samo na jednom oku.
- Promene u percepciji boja ili pojava da boje izgledaju mutno ili izbledelo.
- Dvostruki vid na zahvaćenom oku.
Zanimaju te detaljnije informacije o simptomima katarakte i kako ih prepoznati na vreme? Poseti poseban tekst: Simptomi i prevencija katarakte. Očuvaj vid i zdravlje oka uz korisne smernice i važne informacije.
Lečenje katarakte
U početnim stadijumima katarakte, kada simptomi nisu uznapredovali toliko da značajno narušavaju vid, mogu se koristiti naočare ili kontaktna sočiva sa adekvatnom dioptrijom, kako bi se poboljšala oštrina vida.
Međutim, kada katarakta već počne značajno da utiče na svakodnevni život i kvalitet vida, ne mogu nam pomoći nikakve naočare, lekovi, niti vežbe za oči. Tada, operacija katarakte postaje jedina efikasna opcija za poboljšanje vida.
Operacija katarakte
Operacija katarakte je rutinska procedura koja je sigurna i efikasna. Tokom operacije, hirurg pravi mali rez u oku (oko 2mm) kako bi uklonio zamućeno sočivo. Zatim se umesto zamućenog sočiva stavlja veštačko sočivo koje omogućava jasan vid, kao što je to bilo pre nastanka katarakte.
Postoje različiti tipovi veštačkog intraokularnog sočiva (IOL), kako bi se prilagodili individualnim potrebama pacijenata – pored standarnih monofokalnih IOL koje omogućavaju jasan vid na daljinu, postoje i multifokalna IOL uz pomoć kojih je vid jasan na svim udaljenostima.
Ovaj zahvat se obično izvodi bez potrebe za opštom anestezijom i radi se ambulantno, što znači da pacijenti obično odu kući istog dana. Nakon operacije, poboljšanje vida se primeti vrlo brzo, a oporavak obično traje samo nekoliko dana. Na žalost kao i u svemu postoji situacija i zamućenog vida posle operacije katarakte.
Važno je pre svega porazgovarati sa lekarom o očekivanjima, mogućim rizicima i prednostima operacije kako bi se donela informisana odluka o ovom postupku.
Zaključak
Razumevanje katarakte je ključno za očuvanje vida. Iako možda na prvu loptu ne izgleda kao neki ozbiljan problem, može prilično da zamagli tvoj pogled na svet. Oči su važne, zato nemoj olako shvatati ako primetiš bilo kakve promene u svom vidu!
