Dok prolazimo kroz različite faze života, tako se i naša sposobnost vida menja. Jedna od tih promena koja nas sve jednog dana dočeka je presbiopija. Možda ste čuli ovu reč, ali šta zapravo znači? Zbog čeka su nam potrebne naočare za čitanje?
Presbiopija, ili poznatija kao staračka dalekovidost, predstavlja jednu od najčešćih refrakcionih anomalija koja se javlja kako starimo. Prvi simptomi su otežano čitanje, rad na računaru ili bilo koje aktivnosti koje zahtevaju fokusiranje na bliske objekte.
Imati presbiopiju nije kraj sveta, čeka svakog od nas u jednom momentu. U stvari, možete je smatrati samo još jednim korakom na putovanju kroz život.
U ovom tekstu, istražujemo svet presbiopije: šta je uzrokuje, kako se manifestuje i šta možete učiniti kako biste očuvali jasan vid. Dakle, zaronite s nama dublje u ovu temu i otkrijte sve što treba da znate o presbiopiji. Jer, kako kažu, sa godinama dolazi i mudrost – a mi želimo da pomognemo da i dalje jasno vidite svaki njen detalj.
Sadržaj:
Šta uzrokuje presbiopiju?
Ovaj problem nastaje kada moć akomodacije počne progresivno da opada. Akomodacija je sposobnost oka da jasno vidi predmete na različitim udaljenostima zahvaljujući promeni prelomne moći sočiva.
Međutim, s vremenom, ova sposobnost počinje da slabi, što dovodi do pojave presbiopije. Kao rezultat toga, osobe sa staračkom dalekovidošću imaju teškoće sa čitanjem, radom na računaru i drugim aktivnostima koje zahtevaju fokusiranje objekata koji su blizu.
Slabljenje akomodacije
Naučnici smatraju da slabljenje akomodacije uzrokuju dva glavna faktora: smanjena fleksibilnost sočiva oka i smanjena funkcionalnost mišića koji pomeraju sočivo.
Sočivo oka je prozirna struktura koja se nalazi odmah iza dužice (obojenog dela oka). Njegova uloga je da prelama svetlost koja ulazi u oko i fokusira je na mrežnjaču, stvarajući sliku koja se potom šalje mozgu na tumačenje.
Kada gledate nešto daleko, mišići oko sočiva su opušteni. Međutim, kada gledate nešto što je blizu, mišići se kontrahuju da bi prilagodili oblik sočiva, omogućavajući mu da se ispupči i pravilno fokusira svetlost.
Ovaj problem nastaje kada moć akomodacije počne progresivno da opada. Akomodacija je sposobnost oka da jasno vidi predmete na različitim udaljenostima zahvaljujući promeni prelomne moći sočiva.
Međutim, s vremenom, ova sposobnost počinje da slabi, što dovodi do pojave presbiopije. Kao rezultat toga, osobe sa staračkom dalekovidošću imaju teškoće sa čitanjem, radom na računaru i drugim aktivnostima koje zahtevaju fokusiranje objekata koji su blizu.
Simptomi presbiopije
Najčešći simptomi presbiopije su:
- Zamagljen vid pri čitanju ili obavljanju poslova u blizini
- Kompenzacija držanjem telefona dalje od lica kako bi videli jasnije
- Naprezanje očiju, glavobolja ili umor
Smetnje mogu biti izraženije pri slabijem osvetljenju, posebno noću, kada se zenica širi. U početku se simptomi mogu ublažiti udaljavanjem predmeta i boljim osvetljenjem ali s vremenom vid na blizinu postaje sve lošiji i zahteva korekciju vida.
Ako ste iskusili bilo koji od ovih simptoma, zakažite pregled kod oftalmologa ili optometriste čim pre!
Presbiopija vs. hipermetropija vs. miopija: koja je razlika?
Svaka od navedenih refrakcionih anomalija uzrokuje nejasan vid, međutim, nastaje zbog različitih uzroka.
Kratkovidost nastaje usled većeg dijametra očne jabučice, dalekovidost nastaje ukoliko je očna jabučica manja nego što je to normalno. Dok se presbiopija javlja u kasnijem dobu, kao posledica slabljenja mišića u oku zaduženih za akomodaciju.
Možete li imati presbiopiju i kratkovidost istovremeno?
Da. Presbiopija se javlja i u kombinaciji sa drugim manama oka, kao što su kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam.
Šta je rana presbiopija?
Rana presbiopija je stanje koje se javlja kod osoba mlađih od 40 godina, odnosno ranije nego što bi se tipično razvila staračka dalekovidost.
Uzrok preranog slabljenja moći akomodacije povezivao se samo sa određenim bolestima i upotrebom nekih lekova.
Međutim, danas, sve je više mladih ljudi (od 35 do 40 godina) koji se javljaju sa simptomima presbiopije, kao što su:
- Zamor ili bol u očima prilikom rada na blizinu
- Glavobolje
- Zamućen vid i poteškoće sa čitanjem
- Škiljenje
- Ispružanje ruku tokom čitanja kako bi se tekstovni materijal udaljio
Razlog tome leži u činjenici da sve više ljudi vodi digitalne živote i najviše se koristi vid za blizinu i srednju udaljenost. Pritom, udaljenost za čitanje je kraća nego što je to ranije bilo uobičajeno, te se ranije i javlja potreba za naočarima za čitanje.
Naočare za čitanje
Naočare sa jednom dioptrijom: Jedno od najčešćih rešenja za korekciju presbiopije jeste upotreba dioptrijskih naočara za blizinu, odnosno takozvane “naočare za čitanje”. Ove naočare u svojim staklima imaju jednu, pozitivnu (+) dioptriju koja pomaže u fokusiranju slike na mrežnjači očne jabučice.
Kada birate naočare za čitanje, bitno je da odaberete odgovarajuću dioptriju za Vas. Svakako je primamljivo uzeti par naočara sa police u apoteci ili drogeriji ali najsigurnije je obaviti pregled vida, kako bi se precizno utvrdila dioptrija i na taj način osigurao što jasniji i komforniji vid. Takođe, od velike važnosti je i odabrati naočare koje su Vam udobne i koje Vam dobro stoje.
Naočare sa dodatkom za čitanje: Osim stakala koja imaju samo jednu dioptriju, postoje i stakla koja u svom donjem delu imaju malo pojačanje, kako bi gledanje na blizinu bilo lagodnije. Ovo rešenje je posebno pogodno za mlade presbiope kojima je u početku potrebna mala dioptrija za čitanje, radi postizanja što komfornijeg vida i otklanjanja osećaja umora i naprezanja očiju.
Multifokalne ili bifokalne naočare
Multifokalne ili progresivne naočare
Multifokalna, ili, kako se još nazivaju – progresivna stakla, su u svetu najpopularnije rešenje za korekciju presbiopije. Ona nam omogućavaju da vidimo jasno bliske predmete, predmete na srednjoj udaljenosti pa čak i u daljini. To znači da nema više menjanja dvoje-troje pari naočara. Plus, nemaju vidljivu liniju kao bifokalne naočare, te se vizuelno ne razlikuju od običnih stakala.
Najčešće, gornji deo stakla se koristi za gledanje na daljinu i ovu zonu koristimo kada gledamo pravo. Centralni deo stakla je namenjen za srednju udaljenost, a kroz donji deo stakla gledamo ako želimo da posmatramo objekte na bliskoj udaljenosti ili čitamo.
Ako te zanima još o progresivnim staklima, obavezno poseti našu centralnu stranicu za ovu temu: Progresivne naočare – sve na jednom mestu, tu možeš pronaći akcije za progresivne naočare, pregled vida za multifokalna stakla, česta pitanja, te stvarna iskustva naših klijenata.
Bifokalne naočare
Bifokalno staklo sastoji se iz dva odvojena dela, gornji deo namenjen je za gledanje u daljinu, a u donjem delu je segment kroz koji se gleda na blizinu.
Za razliku od progresiva, zone za daljinu i blizinu su kod bifokala podeljenje vidljivom crtom i ova stakla se estetski razlikuju od standardnih dioptrijskih stakala. Osim te vidljive crte, kod bifokala zbog naglog prelaza slika obično “skače” kada se gleda prema gore ili prema dole. Progresiv ima postepen prelazak od dioptrije do dioptrije i omogućava oštar vid na svakoj udaljenosti, a sa tim eliminiše taj “skok” slike.
Kontaktna sočiva za korekciju presbiopije
Ukoliko iz nekog razloga ne želite nositi naočare, presbiopiju možete korigovati i putem kontaktnih sočiva.
Multifokalna kontaktna sočiva:
Slično kao i multifokalne naočare, multifokalna kontaktna sočiva imaju različite dioptrije ugrađene u samu njihovu strukturu. Međutim, s obzirom da kontaktna sočiva direktno naležu na površinu Vašeg oka, momenat prebacivanja pogleda iz zone u zonu ne postoji, već gledate kroz sve istovremeno.
Ova situacija ne predstavlja problem zahvaljujući sposobnosti mozga da pomera Vaš fokus tako da se podudara sa udaljenošću na kojoj pokušavate videti nešto.
Monofokalna kontaktna sočiva:
Ovakvo rešenje podrazumeva nošenje kontaktnog sočiva sa korekcijom za daljinu na jednom oku, dok je na drugom oku sočivo sa korekcijom za blizinu. Nošenje monofokalnih kontaktnih sočiva takođe zahteva malo prilagođavanja.
Princip na koji se ova metoda oslanja je sposobnost našeg mozga da se “navikne” na sočiva i, stapanjem dveju slika u jednu, jasno vidi na obema udaljenostima. Međutim, procenjivanje dubine i brzine kretanja predmeta može biti otežano, te se ovakva sočiva ne preporučuju svim presbiopima.
Hirurška korekcija presbiopije
Laserskom operacijom moguće je promeniti oblik rožnjače, tako da se jedna rožnjača oblikuje za vid na daljinu, a druga za vid na blizinu.
Takođe, još jedan od načina jeste implantacija intraokularnog sočiva. Prirodno očno sočivo se tokom zahvata izvadi i na njegovo mesto postavlja se veštačko multifokalno sočivo.
Može li se presbiopija sprečiti?
Ne. Presbiopija se dešava svima i neizbežan je deo starenja. Istraživanja upućuju na to da je ona “gotovo univerzalna” i, nažalost, trenutno nema poznatog načina da se zaustavi, uspori ili obrne njen razvoj bez hirurškog zahvata.
Da li je presbiopija trajna?
Ukoliko se ne tretira hirurškim zahvatom, presbiopija se može smatrati trajnim stanjem. Naočare i kontaktna sočiva pomažu u rešavanju problema ali ne menjaju osnovne uzroke.
Da li se presbiopija pogoršava tokom vremena?
Presbiopija je stanje koje se tokom vremena postepeno pogoršava. Ovaj proces napreduje sve do 65. godine, kada sočivo u značajnoj meri izgubi na svojoj elastičnosti. Od velike je važnosti redovno ići na kontrole vida jer, usled promena koje sa sobom nosi presbiopija, potrebe za dioptrijom se menjaju na svakih par godina.
Može li presbiopija dovesti do slepila?
Ne, presbiopija ne dovodi do potpunog gubitka vida. Kao posledicu ima samo zamagljen vid na blizinu, što otežava obavljanje poslova na bliskoj udaljenosti, ali se ovaj problem lako rešava odgovarajućom korekcijom.
Presbiopija: deo života svih nas
Presbiopija nije bolest i ne može se preduhitriti niti sprečiti. Svi ćemo se, pre ili kasnije, susresti sa njom. Na sreću, postoji više načina na koji se može rešiti ovaj problem. Naš savet je da redovno proveravate vid, kako bi se simptomi što ranije uočili i otklonili.
