Da li si se nekad zapitao/la kako jedan toliko mali organ uspeva da nam omogući da vidimo svet oko sebe ili pročitaš ovu rečenicu? Realnost je da je anatomija oka toliko kompleksna i svaki deo ima svoju specifičnu ulogu. Od spoljašnjeg sloja koji štiti oko, do mrežnjače koja svetlost pretvara u slike – svaka struktura ima svoju priču.
Pogledajmo izbliza šta se krije iza ovog savršenog sistema!
Šta je oko? Koja je njegova uloga?
Oko je jedan od najsloženijih organa u našem telu, čija je glavna funkcija omogućavanje vida. U suštini, ono deluje poput savršeno dizajnirane kamere – prelama svetlost, fokusira je na pravo mesto i šalje informacije mozgu.
Oko je smešteno u koštanu očnu duplju, zaštićeno je kapcima, trepavicama i slojevima tkiva koji čuvaju njegovu delikatnu unutrašnjost. Prosečan prečnik ljudskog oka je oko 24 mm. Oči su povezane sa mozgom putem vidnog nerva, koji prenosi svetlosne signale pretvorene u električne impulse direktno do centra za vid u mozgu.
Kako bismo razumeli kako ovaj neverovatni organ funkcioniše, važno je proučiti njegove slojeve i delove.
Spoljašnji sloj oka
- Beonjača (sklera): Oko 90% površine oka je belo i glavna uloga je da pruža strukturalnu podršku i štiti delikatne unutrašnje slojeve.
- Rožnjača (kornea): Preostalih 10% nalazi se na prednjem delu oka, a radi se o prozirnoj rožnjači. Njena glavna uloga je da prelama svetlost i usmerava je ka unutrašnjosti oka. Prelomna moć joj je oko +43.0 D
- Veznjača (konjunktiva): Tanka, providna membrana koja prekriva beonjaču i unutrašnjost kapaka. Njena uloga je da štiti oko od infekcija i održava njegovu površinu vlažnom, što omogućava nesmetano treptanje i štiti od isušivanja.
Srednji sloj oka
- Dužica (iris): Obojeni deo oka koji je odgovoran za njegov jedinstveni izgled. Mišići dužice kontrolišu veličinu zenice, što je u stvari otvor u sredini oka. U uslovima jake svetlosti zenica se sužava kako bi zaštitila mrežnjaču, dok se u slaboj svetlosti širi kako bi omogućila ulazak što više svetlosti.
- Cilijarni mišić: Smešten iza irisa, ovaj mišić kontroliše oblik sočiva, što omogućava fokusiranje na objekte na različitim udaljenostima. Kada se cilijarni mišić kontrahuje, sočivo postaje deblje, čime omogućava fokusiranje na bliske objekte. Kada se opusti, sočivo postaje tanje, omogućavajući jasnu sliku objekata u daljini. Ovaj proces, poznat kao akomodacija, je esencijalan za jasan vid na svim udaljenostima.
- Sudovnjača: Deo bogat krvnim sudovima sloj koji se nalazi između beonjače i mrežnjače. Snabdeva oko kiseonikom i hranljivim materijama.
Unutrašnji sloj oka
Unutrašnji sloj oka je mrežnjača – izuzetno složen i važan deo koji se nalazi na zadnjem delu oka. Mrežnjača je odgovorna za primanje svetlosnih signala, njihovo pretvaranje u električne impulse i slanje tih informacija mozgu putem vidnog nerva.
- Sadrži specijalizovane ćelije koje prepoznaju svetlost – čepiće i štapiće. Čepići su odgovorni za prepoznavanje boja i omogućavaju oštar vid na svetlu, dok štapići omogućavaju vid u slabim svetlosnim uslovima (noću).
- Žuta mrlja (makula): U samom centru mrežnjače nalazi se makula, deo odgovoran za centralni vid, koji omogućava aktivnosti poput čitanja, prepoznavanja lica i vožnje. U centru makule nalazi se fovea, malo udubljenje bogato čepićima, koje omogućava najjasniji mogući vid.
- Vidni nerv (vidni/očni živac): Mrežnjača je povezana sa vidnim nervom, koji prenosi električne impulse ka mozgu. Mozak zatim interpretira ove signale i pretvara ih u slike, čineći da prepoznajemo objekte, boje i oblike u našem okruženju.
Sadržaj očne jabučice
- Očna vodica: Ova tečnost ispunjava prostor između rožnjače i sočiva (koji se naziva prednja očna komora). Očna vodica ima ključnu ulogu u održavanju pritiska unutar oka, što pomaže u održavanju pravilnog oblika oka. Takođe, očna vodica se stalno proizvodi u cilijarnom telu, a višak se odvodi kroz kanal u sistem venskih žila.
- Staklasto telo: To je gelasti materijal koji ispunjava prostor između sočiva i mrežnjače. Staklasto telo održava oblik oka, a takođe doprinosi pravilnom prelamanju svetlosti ka mrežnjači.
“Normalno” ili emetropno oko
Da bi videli stvari u daljini, oko ne bi trebalo da ulaže nikakav napor:
Optički sistem, koji čine rožnjača i očno sočivo, trebalo bi savršeno da prelama i fokusira svetlost na žutu mrlju, gde se stvara najjasnija slika.
Ametropno oko
Ametropija označava bilo koje stanje koje odvodi do optičke greške, tj. u situacijama kada nam zrak svetlosti više ne pada tačno na makulu – može padati isred nje, iza nje, a u nekim slučajevima i ispred i iza nje.
Ametropije delimo na: kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam.
Zaključak i savet:
Anatomija oka je složen i važan proces u razvoju našeg vida, otprilike 80% informacija tokom života stičemo putem vida tako da je vrlo bitno da održimo kvalitet vida što je više i što duže moguće!
