Dalekovidost (ili hipermetropija) je vrsta refraktivne greške koja se karakteriše otežanim fokusiranjem objekata koji se nalaze na bliskoj udaljenosti.
Hipermetropija predstavlja čest vizuelni problem i smatra se da čak četvrtina populacije ima ovu refrakcionu anomaliju.
Hipermetropija nastaje kada se svetlost fokusira na tački iza mrežnjače, umesto direktno na njoj. Ovo se uglavnom dešava ukoliko je oko kraće nego što je to normalno ili ako je rožnjača slabo zakrivljena.
Sadržaj:
Simptomi dalekovidosti:
- Škiljenje prilikom čitanja ili manipulaciji sitnim predmetima
- Zamućen vid pri naglom fokusiranju na bliske predmete
- Glavobolja i zamor očiju posle dužeg vremena čitanja
- Osećaj naprezanja očiju ili bol u očima kada se radi sa objektima koji su blizu
Faktori koji utiču na razvoj dalekovidosti?
Postoji nekoliko faktora koji mogu povećati rizik od razvoja dalekovidosti.
Evo primera: nasledni faktori, kontinuirano izlaganje bliskim objektima (kao što su čitanje ili rad na računaru) tokom dužeg vremenskog perioda. Takodje stres i nedostatak sna mogu uticati na pojavu dalekovidosti.
Testovi za dalekovidost:
Ako sumnjate da imate dalekovidost, postoje testovi koje možete uraditi i kod kuće:
- Test gledanja u daljinu i preklapanja jednog oka: Detetu naizmenično prekrijte jedno, pa drugo oko, i dok to radite ispratite kako dete reaguje. Ako pokušava da odmakne ruku kojom je oko prekriveno, velika je verovatnoća da ste prekrili oko sa kojim bolje vidi.
- Pažljivo smo osmislili Virtuelni test vida koji možete obaviti i kod kuće preko telefona, traje svega nekoliko minuta. Rezultati će pokazati da li je vreme za pravu kontrolu! Započnite odmah!
NAPOMENA: treba imati u vidu da su ovi testovi samo okvirni i da su svakako potrebni redovni pregledi, tj odredjivanje dioptrije kod optometriste.
Dalekovidost kod dece
Većina dece na rođenju ima malu dalekovidost, međutim, ova situacija se koriguje prirodno kako se oko razvija i raste. Ukoliko se hipermetropija ne izgubi do adolescencije, najverovatnije će biti prisutna tokom celog života.
Dalekovidost je česta pojava kod dece i, nažalost, nije je uvek lako uočiti. Deca imaju veću sposobnost akomodacije (fokusiranja) nego odrasli, zahvaljujući tome često potajno kompenzuju svoju dalekovidost.
Ukoliko se kod dece ne koriguje visoka hipermetropija, pogotovo u ranom uzrastu kada se oči još uvek razvijaju, postoji rizik od nastanka strabizma (razrokosti) i ambliopije (lenjog oka).
Potražite više informacija o korekciji dečje dalekovidosti na sledećem linku.
Plus dioptrija za daljinu
Ova refrakciona mana za korekciju slabijeg vida zahteva konveksna (sabirna) sočiva, odnosno sfernu plus (+) dioptriju. Neretka je pojava da se uz samu dalekovidost pojavljuje i astigmatizam – te i potreba za cilindričnom dioptrijom.
Individualno je da li su naočare namenjene za nošenje sve vreme ili samo tokom rada na blizu, kao sto je čitanje ili rad na računaru. U zavisnosti od potreba osobe, dalekovidost se može korigovati monofokalnim naočarima, zatim postoje naočare sa dodatkom za čitanje, bifokalne naočare i multifokalne (progresivne) naočare.
Naočare za korekciju dalekovidosti
Monofokalne naočare: Ova vrsta naočara je u celoj svojoj površini ispunjena jednom dioptrijom.
Naočare sa dodatkom za čitanje: Osim stakala koje imaju samo jednu dioptriju, postoje i stakla koja u svom donjem delu imaju malo pojačanu plus dioptriju. Tako bi gledanje na blizinu bilo mnogo lagodnije. Danas, zbog učestalog dugotrajnog rada na bliskim digitalnim uredjajima, takva stakla odgovaraju svima, ne samo dalekovidim.
Korekcija staračke dalekovidosti: osobe kojima se plus dioptrija pojavila kao posledica staračke dalekovidosti ili presbiopije, imaju više mogućnosti za rešavanje ovog problema.
- Onima koji osećaju potrebu za naočarima isključivo prilikom čitanja vrlo sitnog teksta ili rada sa sitnim predmetima preporučuju se klasične naočare za čitanje
- S druge strane, za osobe koje zbog svog opisa posla obavljaju više različitih poslova, nije praktično imati naočare koje će morati skidati. Jer ukoliko žele da vide kolegu preko puta ili klijenta na drugoj strani stola moraće da skinu naočare za čitanje. U zavisnosti od samog opisa posla, takvim osobama preporučujemo kancelarijske ili progresivne naočare. Kancelarijske naočare koriguju vid na srednjoj udaljenosti i blizini, dok progresivne, pored navedenog, imaju dioptriju i za daljinu.
Kontaktna sočiva za korekciju dalekovidosti
Kao i dioptrijske naočare, i kontaktna sočiva mogu biti dobar izbor za korekciju hipermetropije. Ona su naročito korisno rešenje ukoliko se osoba bavi sportom ili ne želi nositi naočare iz estetskih razloga. Postoji više vrsti kontaktnih sočiva za korigovanje dalekovidosti. U zavisnosti od materijala i dužine trajanja i nošenja, te je važno obaviti detaljan pregled kako bi se napravio odgovarajući izbor za svakog nosioca.
Presbiopija ili naočare za čitanje
Staračka dalekovidost ili presbiopija, normalna je pojava u životnom ciklusu čoveka i predstavlja fiziološko stanje koje se javlja posle 40. godine života. Ovo stanje je povezano sa starenjem oka, odnosno očnog sočiva. Usled čega oko više nije u mogućnosti da jasno fokusira pri čitanju ili radu na bliskoj udaljenosti.
Poslovi koji zahtevaju oštar vid na blizinu otežani su i postaju naporni. Ljudi udaljavaju tekst, čini im se da su im ruke sve kraće, a slova sve manja. Staračka dalekovidost se ne može sprečiti, a jedino rešenje jeste ispravna korekcija naočarima ili kontaktnim sočivima.
Od važnosti je uzeti u obzir da se plus dioptrija sa godinama povećava i da je bitno redovno kontrolisati vid. Tako bi se očuvalo zdravlje oka i omogućilo nesmetano obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Zaključak:
Ako se simptomi dalekovidosti uoče, važno je pravovremeno obaviti pregled vida kako bi se utvrdila tačna korekcija. Održavanje dobrog i jasnog vida je važno za svakodnevne aktivnosti i zdravlje uopšte, pa je prevencija dalekovidosti kod dece i odraslih važna.
To uključuje redovne preglede vida, odmaranje očiju tokom rada sa računarom ili čitanja, praćenje rasta dioptrije i potrebe za naočarima ili kontaktnim sočivima.
